Горан Зајић, један од крушевачких грбоносаца.
Интересовање са хералдику довело га је до тога да почне да проучава грбове, али и да стручњаци из те области направе грб за његову породицу, чиме је постао један од тројице грбоносаца у Крушевцу, што значи да је његов грб урађен у складу са бројним правилима која прописује поменута наука.
За хералдику, помоћну историјску науку, која се бави проучавањем грбова, заинтересовао се још као средњошколац, гледајући грбове у историјским књигама или грбовницима. Био је одушевљен грбовима Хребељановића, Немањића и бројних срспких породица из Средњег века. Вођен тим интересовањем Крушевљанин, Горан Зајић (38), почео је аматерски да се бави хералдиком, поставши члан Друштва срспких грбоносаца “Милош Обилић”,а од недавно и њихов генерални секретар, које како је објаснио, окупља грбоносце али и заљубљенике у хералдику који не поседују грб.
-Друштво се залаже и за правилну примену хералдике и вексилологије, науке која проучава заставе. Такође сам члан и Међународне асоцијације хералдичара аматера, која окупља чланове из целог света који међусобно деле знање прослеђујући новости из своје земље везане за ту науку – рекао је Зајић.
Из љубави према тој науци дошла је и идеја да направи свој, односно грб своје породице, и данас је један од тројице грбоносаца у Крушевцу, односно оних који имају свој грб урађен по хералдичким правилима. Његов грб урадили су врсни хералдичари, Ненад Јовановић, иначе директор Центра за истраживање православног монархизма и Срећко Никитовић.
Зајић је објаснио да приликом израде грба постоје правила која морају да се поштују, на пример да се зна које боје могу да се комбинују, да на грбу може да се нађу разна жива И нежива бића, али у свом хералдичком приказу и низ других правила.
-Приликом израде грба онај за кога се грб ради каже шта би желео, односно одакле потиче његова породица, коју Славу слави и слично. На мом грбу је, на пример, први пут у хералдици коришћен крилати зец, а он симболизује презиме Зајић. Три крста означавају три града: Беране, Пећ и Крушевац, кроз које су се током векова Зајићи селили. Након израде грб се региструје и добија се грбовница. Сваки грб има своју причу, коју хералдичари умеју да прочитају – испричао је он.
Зајић је казао и да веровање да грб могу да поседују само племићи није тачно те да то обележје може да има буквално свако – град или село, фирма, удружење, појединац или породица, али и да се грбови племића и грађана разликују. Осим тројице грбоносаца, према Зајићевим наводима, грб урађен према хералдичким правилима у Крушевцу има још и Дом ученика средњих школа.
Ј.Б.
ИЗВОР: Крушевачки недељник “Град”