Црвеним тргом је 9. маја прошла Застава победе, тачније реплика барјака чијим свечаним изношењем деценијама почиње традиционална парада у Москви, коју већина становника руске престонице сматра неодвојивим националне културе, али и одрастања.
Знамен победе, како је Руси називају, заправо је застава совјетске 150. ударне стрељачке дивизије коју су црвеноармејци Алексеј Берест, Михаил Егоров и Мелитон Кантарија 1. маја 1945. године, усред крвавих окршаја за Берлин, тријумфално поставили на зграду Рајхстага.
Према службеној верзији, ово је било прво постављање заставе на Рајхстаг, мада су дан пре њих то учинили поручник Рахимжан Кошкарбајев и војници Григори Булатов и Михаил Минин.
Застава победе је до данас остала званични симбол победе совјетског народа и његових оружаних снага над нацистичком Немачком у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године. То је и један од државних симбола Руске Федерације. Димензије су јој 188 x 82 центиметра, а на црвеној позадини у горњем левом углу су сребрна звезда петокрака и срп и чекић. На централном делу заставе је напис -„150 стр. ордена Кутузова II ст. Идрицк. див. 79 С. К. 3 У. А. 1 Б. Ф” што значи „150. стрељачка, одликована орденом Кутузова другог степена, “Идричка” дивизија, 79. стрељачког корпуса, 3. ударне армије, Првог белоруског фронта“.
Застава победе на челу параде у Москви
Главни чувар Заставе победе Аркадиј Дементјев у мемоарима пише како је Хитлер знао даје Стаљин наредио да се Застава победе подигне изнад канцеларије вође Трећег рајха.
Зато је одбрана последњег бедема нацизма била вишеструко појачана.
Тамо је погинуло много наших момака. Борили су се до последњег војника за Рајхстаг, на који је јуришало девет наших дивизија и свака је имала заставу – сећа се Дементјев.
Занимљивост је и да је она застава која је прва истакнута израђена од немачке тканине узете у једном берлинском дућану. На свима је сликар Бунтов наисликао срп и чекић и звезду, и обележио их бројкама прва, друга, трећа, четврта…
Према речима чувара Заставе победе, први су се на кров немачког парламента попели борци 79. стрељачког корпуса, под командом капетана Макова: Мињин, Бобров, Загитов и Лислмињенко.То се десило 30. априла 1945. Њихова застава била је учвршћена изнад највише скулптуре на Рајхстагу, Богиње победе. Потом је још неколико одважних војника учинило исто.
Спонтано постављање заставе
Постављање заставе на зграду Трећег рајха: Режирана фотографијa
Застава коју су подигли Алексеј Берест, Михаил Егоров и Мелитон Кантарија била је четврта по реду.
Учинили су то око три сата ујутро 1. маја 1945. године, на источном делу крова Рајхстага. Ова застава је остала једина изнад зграде после артиљеријске паљбе којом је срушена стаклена купола и уништене три претходне заставе. Управо је она ушла у историју као Застава победе.
Што се тиче филмске хронике о херојском подизању Заставе победе после борбе, то је био само ефектан потез редитеља, вешта имитација која нема ништа заједничко са стварним догађајима – тврди ратни ветеран Дементјев.
Застава победе сада се користи само по налогу председника Русије Дмитрија Медведева. Чува се у специјалном, строго чуваном депоу Централног музеја оружаних снага. Забрањено је да се налази у вертикалном положају: сатен од којег је сашивена после свих година у међувремену је постао веома нежан. Зато је пресавијена и лежи хоризонтално. Из копља је чак извађено девет ексера којима је у мају 1945. била прикуцана. Наиме, главице ексера почела је да нагриза рђа и да квари тканину – а то се није смело дозволити.
Написао:Владимир Матевски
Преузето: „Блиц данас“ од 22. маја 2011.