Покровитељ

Велику част Друштву учинио је Његово Преосвештенство епископ источноамерички Г.Г. Иринеј (Добријевић), када се одлучио да буде покровитељ  ДСГ “Милош Обилић”.

Рођен је 6. фебруара 1955. у Кливленду, у држави Охајо. Првих 12 разреда општег образовања завршио је у Кливленду. Одлично говори матерњи – српски језик. Одрастао је и школован у родном Кливленду. Завршио је два најугледнија теолошка факултета у Америци, па и у свету – Св. Владимира и Св. Тихона. На једном од њих предавао је и Свети Владика Николај Жички и Охридски. Био је професор на познатом Лајола Универзитету у Чикагу. На позив Патријарха српског господина Павла предавао је и на Богословском Факултету у Београду.

Припадаo je монашком братству Манастира Светога Саве у Либертвилу. Имао је запажену улогу као извршни директор Канцеларије за Спољне Послове Српске Православне Цркве у Вашингтону. Одговорно је обављао одговорне дужности, као Секретар Светога Архијерејскога Синода Српске Православне Цркве, као и у вашингтонској Канцеларији Конференције Православних Епископа у Америци, у Савету за Имигрантске и Избегличке Послове у Чикагу, у Комисији за Људска Права у Чикагу и у више српских емигрантских организација.

Више година био је и један од уредника магазина “Стазе православља” (The Path of Orthodoxy), званичне публикације Српске Православне Цркве у С.А.Д. и Канади. Био је један од уважених учесника у посети Југославији верских вођа из С.А.Д. 1998. г. Изванредан је познавалац прилика у српској дијаспори. Одлично познаје проблеме са којима се суочавају наши људи у расејању. Учествовао је на многим скуповима, које је организовала српска заједница у дијаспори. Био је иницијатор повезивања највећих српских организација у Америци.

Дана 14. јула 2006. године, у Саборној цркви у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Павле началствовао је на његовоме наречењу за Епископа аустралијско-новозеландског, уз саслуживање Митрополита Дабробосанског Г.Г. Николаја, Митрополита Хонг-Конга Г.Г. Никите, Епископа Зворничко-тузланског Г.Г. Василија, Епископа Жичког Г.Г. Хризостома, Епископа Бачког Г.Г. Иринеја, Епископа Осечко-пољског и Барањског Г.Г. Лукијана, Епископа Врањског Г.Г. Пахомија, Епископа Шумадијског Г.Г. Јована, Епископа Браничевског Г.Г. Игнатија, Епископа Милешевског Г.Г. Филарета, Епископа Будимљанско-никшићког Г.Г. Јоаникија, Епископа Брегалничког и Мјестобљуститеља Епархије Битољске Г.Г. Марка и Епископа Липљанског Г.Г. Теодосија. На наречењу је саслуживао велики број свештеника и свештеномонаха.

Следећег дана, на Дан Полагања Ризе Пресвете Богородице, у Саборној Цркви у Београду је хиротонисан за новога Епископ Аустралијско-нозозеландскога, а преузео је и администрирање Епархијом за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке.

Овом приликом, Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски, Зетско-брдски и Скендеријски и Егзарх Свештенога Трона Пећскога Г.Г. Амфилохије, уз саслужење Митрополита Дабробосанског Г.Г. Николаја и Митрополита Хонг-Конга Г.Г. Никите, као и Епископа Жичког Г.Г. Хризостома, Епископа Аљаскога Г.Г. Николаја, Епископа Бачког Г.Г. Иринеја, Епископа Осечко-пољског и Барањског Г.Г. Лукијана, Епископа Врањског Г.Г. Пахомија, Епископа Шумадијског Г.Г. Јована, Епископа Браничевског Г.Г. Игнатија, Епископа Милешевског Г.Г. Филарета, Епископа Будимљанско-никшићког Г.Г. Јоаникија, Епископа Захумско-херцеговачког Г.Г. Григорија, Епископа Брегалничког и Мјестобљуститеља Епархије Битољске Г.Г. Марка, Епископа Јегарског Г.Г. Порфирија и Епископа Липљанског Г.Г. Теодосија.

Његовој епископској Хиротонији су присуствовали представници Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића и много јавних личности из Србије и света.

Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски и Администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд  Митрополије Новограчаничке Г.Г. Иринеј (Добријевић) је достојни изданак древнога српскога Благороднога Рода Добријевића, чији грб је познат из наших старих ”илирских” грбовника.

Славодобитник је великог броја различитих домаћих и страних признања, а носилац је и Ордена Вука Караџића III Степена.