Пише: Марко Дражић, председник ДСГ “Милош Обилић”

“Од Косова бејах покорен исмаиљћанском народу, док не дође цар Персијанаца и Татара и њих разби, а мене из њихових руку Бог милошћу својом ослободи. Одатле, дакле, дошавши, нађох најлепше место, од давнина превелики град Београд, случајно разрушен и запустео, саздах га и посветих пресветој Богоматери.”
Повеља  Београду Деспота Стефана Лазаревића.

 

 

1.
Вероватно је да првe трагове хералдичког обележавања  Београда можемо да тражимо у време владавине Деспота Стефана Лазаревића који је град у посед добио 1403. године од Жигмунда,угарског краља.
О златном печату града сведочи и Константин Философ у своме делу „Житије Деспота Стефана Лазаревића“,где каже:
„А даде (Деспот) и ослобођење Граду томе (Београду),од сваких ствари и даде повластице овима са сваким утврђењем да се не поколеба,у коме су биле наведене и благодати Божје,које су биле на њему,о слободи од порабоћења,и печат златни овима даде који има слику Града,да који хоће какву куповину да чини у сваки крај,да добије књигу са печатом да је становник тога Града па не даје нигде царине ни пролаза“.
*
Ако израз „има слику Града“ схватимо у буквалном смислу -да је то панорамски приказ зидина Града долазимо до следеће реконструкције печата коју је урадио Милош Ћирић.

Печат града Београда.Реконструкција  Милош Ћирић.

Не  би требало  заборавити   чињеницу да је Београд до тада био на територији Угарске,где се грбови насељених места јављају током 13. века,тако да није немогуће да је град већ раније имао свој грб.
Претпоставку да је печат,који спомиње Константин Философ, био хералдички,можемо да поткрепимо и тиме да је деспот Стефан био упознат са овом науком,те да се можда угледао на неки ранији грб Београда при изради печата Града.
*
Уколико бисмо израз „има слику града“ схватили на символичан начин,долазимо до још једне реконструкције коју је урадио Милош Ћирић.

Грб Београда из времена Деспота Стефана.Реконструкција Милош Ћирић.

На жалост, доказа о потојању таквог печата или грба немамо,тако да је изглед грба Београда из тог времена за нас још увек тајна.
*
Београд,након смрти Деспота Стефана,1427. године,поново је припао Мађарима.

2.
Најстарију познату представу грба Града Београда налазимо у делу „Фугерско огледало части“ из 1555. године.У овом делу,које садржи преко 30.000 грбова,а које је названо према познатој трговачко-банкарској,а доцније и кнежевској породици Фугер,грб Београда је приказан са кулом између два Патријарашка (двострука) Крста и са две греде које символизују две реке.
Најраније податке о овом грбу изнео је велики Алекса Ивић који за њега каже:
“(грб је) хералдичка комбинација грба старе и нове  мађарске државе са кулом која представља град Београд.“

Символика мађарске државе у грбу Београда.
Грбови старе и нове Угарске,Босне и Матије Корвина
према хералдичкој табли Конрада Гриненберга из последње четвртине 15. века

Фугерско огледало части,грб Београда

Овакав грб,уз мање измене,углавном параферналија и облика штита,опстао је до пада Београда у турске руке 1521. године,а данас га баштини Општина Стари Град као најстарија београдска општина.

Грб Београда према Монатовој карти,1717. година

Грб Београда према Валвазоровом Кодексу.

Опшина Стари Град баштини најстарији познати грб Београда
*
Пошто Турци нису много полагали на хералдику,падом Београда у њихове руке 1521. године његова хералдичка историја се  прекида за наредних,скоро 200 година.

3.
Тако стигосмо до 1717. године и освајања Београда од стране аустријанаца.
Аустријска војна управа тада уводи нови грб на коме су три џамије са минаретима изнад којих лети црни царски двоглави орао и са девизом:“Sub umbra alarum tuarum“(„У сенци твојих крила“,псалам Давидов 17/8).Са тим знаменом упознао нас је Алекса Ивић 1910. године,када је у бечком архиву открио хералдички опис грба из 1721. године,где је уместо грба био приложен отисак печата.Кружни натпис на печату гласио је :“Gross insigl.dor Statt Belgrad in Servien 1721.“

Опис печата са грбом 1721. године

1724. године Царски гувернер Александар Виртермбершки поднео је дворском радном већу предлог два грба.Један је био већ поменути хералдички печат,а други је био „прастари грб вароши“.Прастари грб вароши је,како тумачи Ђорђе Стратимировић, у ставри заснован на новчићу где је приказан римски војник како држи руке на сапима бика и коња.Изнад свега је натпис „Taurunum“,односно Земун.

Римски новац из Земуна

Предлог са „прастарим грбом вароши“ није одобрен,а прихваћен је предлог са три џамије,уз уклањање девизе “Sub umbra alarum tuarum“ и промену кружног натписа на печату у :“Alba Graeca Recuperata Anno MDCCХVII“.
*
„Београдским миром“ 1739. аустријанци предају Београд Турцима,а питање грба Београда је гурнуто у ћорсокак историје да сачека нека боља времена.

4.
Kнежевина Србија,усвајањем Сретењског Устава 1835. године,најзад добија свој грб и заставу.
Наравно,о грбу Београда се тада није ни размишљало јер су се општинске власти (како би се то данас рекло локална самоуправа) сматрале делом државне управе и у својим пословима су користиле Државна обележја.
То нам лепо илиструје и овај пример печата београдског магистрата из 1807. године.

Печат београдског магистрата из 1807. године

Такав став о градским знамењима довешће у наредним деценијама до тога да од европских престоница једино Београд,уз Атину,неће баштинити грбове.

5.
Поводом тристоте годишњице спаљивања моштију Светога Саве,Ђорђе Стратимировић,1895. године,излази у јавност са предлогом да на грбу престонице буде баш први српски Архиепископ.

Свети Сава на грбу Београда.Предлог Ђорђа Стратимировића из 1895. године

Стратимировић предлаже:
“Грб,како га хералдички замишљамо,састојао би се из проста штита с усправним ликом Светога Саве,по обрасцима сликаним у нашим старим манастирима.
Пољице штита плаветно,Светитељ у златној одежди,стојећи на златном амвону;у горњим угловима штита нека пише са старинским златним словима „Свети Сава“;врх штита златна градска круна“.
Иако ова идеја није наишла на одобравање,она је значајна по томе што је то први предлог једног Србина за изглед грба српске престонице.
Ако узмемо у обзир да су сви дотадашњи грбови рађени од стране завојевача  Београда,онда предлог грба са ликом Светога Саве свакако треба да заузме посебно место у хералдичкој историји главног града.

6.
У предлогу Закона о општинама из 1914. године први пут налазимо опис како би требао да изгледа будући грб Беогарада (тада Београдска Општина).
Члан 111 предлога тога Закона каже:
„Београдска Општина има свој грб.
Он се састоји из два поља:доње из 2/5 и горње 3/5 целог грба.
Доњи део завршује се у шиљак.У доњем делу зидине римског кастела Сингидунума,а на подножју његовом на реци.римска лађа (трирем),са римским једрима.
У горњем пољу Небојша кула у доњем граду,облика какав је имала у средњем веку са двоглавим белим орлом без круне од ког полазе светли зраци на све стране.“

Пошто немамо сазнања да је негде објављена скица овог предлога грба из 1914.године,доносимо је у реконструкцији коју је радио  Милош Ћирић.

Грб Београда  према предлогу Закона о општинама из 1914. године.Реконструкција Милош Ћирић.
*
Почетак рата 1914. године спречио је да Београд и тада добије свој грб.

7.
Уметнички Конкурс за израду грба Београда расписан је тек 1931.године.Конкурсу је предходила и расправа у јавности па се дошло и до  Стратимировићевог предлога да на грбу Београда буде Свети Сава.Томе се успротивио Урош Предић:
„..и за београдски грб пао је предлог,да се на њему прикаже слика Светога Саве.Васпитан у духу мудрог и скромног нашег првосвештеника и просветитеља,чисто чујем,како Он сам протестује против тога,да се не потеже Његово Свето лице и тело,где му није прилике.Он није патрон Београда,већ патрон школе,просвете и Српске Православне Цркве и када би Београд био само Правславан град,који се бави искључиво просветом,онда би без двоумљења слика Светога Саве ушла као главни део у грб таквог града.Грб престонице једне државе у којој слободно живи наш народ разне вероисповести мора већ и из практичких разлога да се неутрализира.И после свега велим:“Слава Светоме Сави!Слава и Београду!“
Било како било,председник београдске општине Милан Нешић образовао је „Стручни одбор за грб града Београда“ који је требао да одлучи о пропозицијама  за конкурс.Чланови одбора били су:Бета Вуканић,Урош Предић,Илија Шобајић,Драги Стојановић,Богдан Поповић,Милан Николајевић,Станоје Станојевић,Алекса Ивић,Ђорђе Чарапић (који је и скицирао дискусије Одбора),Владимир Ћоровић и Никола Вулић.
Чланови Одбора се у свом раду нису освртали на старе грбове Београда за које су закључили да су грбови туђинских освајача,па су се концентрисали да Београду,својим радом помогну да добије сасвим нов грб.
Велика жеља Милана Нешића,председника београдске Општине,била је да се на грбу прикаже и страдање Београда,као и његова успешна улога у стварању нове државе (Југославије).



Ђорђе Чарапић је скицирао дискусије Одбора за грб

На предлог Одбора и уз приложену скицу грба коју је израдио секретар Канцеларије Краљевских Ордена Ђорђе Чарапић Суд општине града Београда расписао је уметнички  конкурс за најлепшу скицу грба града Београда са следећим елементима:
1) националне боје,
2) реке као символи исконске снаге Београда,
3) римска лађа,трирем,као символ старине Београда,
4) зидине са отвореном капијом:доњи део зидина да представља варош,горњи део-град,отворена капија-слободан промет.
Земљиште у клину грба,међу рекама, и под зидинама,има бити црвене боје као символ крви,вечног страдања и патње Београда:реке беле боје (према хералдичким законима);зидине вароши и града беле боје као символ „Белог Града,Београда,Вајсенбурга;небо плаво као символ наде,вере у бољу будућност.
Грб мора имати облик штита,који се у дну завршава лаким шиљком.
У оцењивачки Одбор ушли су:Станоје Станојевић,Богдан Поповић,Бранко Поповић,Урош Предић,Бета Вукановић,Живојин Лукић и један члан Суда Општине града Београда.
Међу 56 приспелих радова победио је предлог београдског сликара Ђорђа Андрејевића Куна.Друга нагрaда је припала Вери Бојничић-Замола,док је похваљен рад Димитрија Мордвинова.
Оцењивачки Одбор се такође сложио да се на предлогу Ђ.А. Куна изврше измене,и то:
1)да се на четвртастом камењу допишу куле мотриље истог облика како су представљене на другој скици Ђ.А.Куна
2)да се замрачени простор у дубини капије пробије тако,да се добије у перспективи отвор
3)да се водоравна линија брега на којој стоји град засече почев од ивице зидина,како би се на тај начин боље истакао сам положај града.

Победнички предлог Ђ.А.Куна из 1931.године.Реконструкција Милош Ћирић.

Грб након учињених измена које је сугерисао Оцењивачки одбор

Грб са оваквим изменама усвојио је Одбор београдске општине 10.децембра 1931. године,а потврђен је Решењем Министарства унутрашњих послова 15.децембра 1931. године.

8.
Након 1945. године почиње нов ход по мукама београдског грба.
Без икакве званичне одлуке на грб је „села“ црвена петокрака.Сам штит је остао непромењен,а вероватно због заслуга Ђ.А.Куна који је био један од идејних твораца амблема нове Југославије.

Била је обавезна након 1945. године.Црвена звезда на грбу Београда.

Реч грб, због негативних конотација на прошло време,постаје неподобна,а у употребу је ушла реч амблем.
Статути града Београда у периоду од 1954. до 1964. године помињу градски амблем или се уопште не осврћу на знамен Београда.Једино нас Статут од 5.фебруара 1960. године,који је био на снази непуна четири месеца,обавештава да Беорад има грб.Наравно,није било ни прописа како,када и у којој форми се грб употребљава тако да је то препуштено самоиницијативи што је хералдички недопустиво.

1960. године се појавила нова верзија грба Београда.Ко је аутор ове верзије грба још није сасвим разјашњено.Постоје тврдње да је на измени грба радио,а по упутствима Ђ.А.Куна,београдски сликар-графичар Ивко Милојевић али ово питање није до краја разјашњено тако да још увек представља мистерију.

Верзија грба настала 1960. године.Њен настанак је повезиван са Првим самитом несврстаних који се одржао у Београду 1961. године.

Као што смо видели,појавила се нова верзија грба,а стара верзија није званично повучена из употребе.
Тако,након нонсенса да је Београд последњи европски главни град који је усвојио грб тек 1931. године,долазимо до новог нонсенса да Београд од 1960. године има у употреби два грба!

Два грба Београда! Стара и нова верзија Куновог грба Београда.

9.
Почетком деведесетих година поново долази до јавних расправа око грба Београда.
Милош Ћирић излази са два предлога за грб и предлогом за заставу Београда.
Први предлог је редизајн  верзије Куновог грба из 1960. године,а други је сасвим ново решење.

Редизајн Куновог грба из 1960.

Ново решење са кулом Деспота Стефана и израженом символиком горњег и доњег града.

Предлог заставе Београда.Четири звезде су символ 4 ордена којих је Београд носилац.

Милош Ћирић,такође,указује на потребу да Београд добије свој велики (потпуни) грб за који предлаже да изнад штита има бедемску круну,са стране ловорову,храстову или обе гране у облику полувенца са лентом и значајним годинама из историје Београда,а у доњем делу четири одликовања Београда.

1991. године Скупштина Београда је образовала Радну групу која је имала за задатак да утврди стање везано за грб Београда.
Радна група у саставу Мира Кун,Бранко Миљуш,Драгомир Ацовић и Томислав Лакушић завршила је свој рад марта 1991. године.Измене које су предложили да се учине на Куновом грбу из 1931. године су прихваћене али су одбачени предлози да се израде средњи и велики грб града,као и стег.

Измене у односу на грб из 1931. године биле су у следећем:
1)додат је још један ред весала,како би брод одговарао оном из описа (трирема-три реда весала) док је до тада на грбу била приказана лађа са два реда весала-бирема
2)Склоњене су „стрипоидне“ црте и сенке са једара
3)Померен је темени камен архиволте капије
4)Куле мотриље су диференциране у односу на остали део бедема

Иако је постојала и идеја о промени облика штита,од ње се одустало у знак поштовања према Ђорђу Андрејевићу Куну.

Решење грба Београда Ђ.А.Куна из 1931. године

Грб након прихваћених измена које је предложила радна група 1991. гoдине.

Предлог средњег грба Београда који није прихваћен.Аутор Драгомир Ацовић.

Предлог великог грба Београда који није прихваћен.Аутор Драгомир Ацовић.

Данас jе ситуација са знамењем Београда је хералдички јасна и уредна.
Употреба грба и заставе је регулисана Одлуком о употреби грба и заставе града Београда  од 04.07. 2003. године,коју је донела Скупштина Града Београда.
Грб се користи у три нивоа и то као  мали,средњи и велики.

Мали (основни) грб Београда. Аутор Драгомир Ацовић.

Мали грб је израз који се користи за основну хералдичку композицију штита без параферналија.

Средњи грб Београда. Аутор Драгомир Ацовић.

Средњи грб је штит са хералдичком композицијом који надвисује одговарајућа бедемска круна. Може имати и флоралну композицију,траку са девизом или именом титулара као и одликовања.
Београду,као главном граду и историјској престоници припада златна бедемска круна са пет видљивих мерлона са  златном дијадемом са драгуљима.

Велики (потпуни) грб Београда. Аутор Драгомир Ацовић.

Под изразом велики грб,мисли се на  штит са бедемском круном,држачима,стеговима,постаметом и осталим параферналијама.
Велики грб је сребрни двоглави орао у полету,а на грудима му почива основни грб Београда.Орао у канџама држи мач и грану маслине.Испод орла су златне храстове гране преко чије  укрснице је постављен први познати грб града.
Преко храстових грана налазе се и четири одликовања чијих је Београд носилац

Град Београд носилац је четири ордена:

Орден Крста витеза легије части.

Додељен указом од 21.12.1920. године,а уручио га је граду Маршал Франше д` Епере.„Једној од првих и највећих жртава Великог рата,чије становништво,упркос бомбардовања и непријатељске окупације,непрестано давало доказе неуморног херојства,било велики символ одбране,а затим победа херојске нације,која је одлучила да не пропадне.“

Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена

Додељен 18.05.1939. године,а уручио га је Министар војске и морнарице,армијски ђенерал Милутин Недић,као изазсланик Краља Петра II.
Орден је примио Влада Илић,председник Београдске општине.

Орден Народног хероја.

Додељен 20.10.1974. године од стране Председника СФР Југославије господина Броза за „јуначке отпоре страним завојевачима и неуништиви,слободарски дух,за херојска дела и безбројне жртве у народноослободилачкој борби…“

 
Орден Чехословачки ратни крст.

Додељен 08.10.1925. године од стране Владе Републике Чехословачке у „знак признања јуначке одбране града против заједничког непријатеља у светском рату“

Застава Београда.Аутор Драгомир Ацовић

Застава се употребљава према Одлуци о употреби заставе и грба Града Београда

Можемо рећи да је Београд имао и те како занимљиву хералдичку историју која се поклопила са бурном повешћу града који се налази на месту где се састају Сава и Дунав.
Од времена када су стрaни завојевацчи правили грбове за Београд,преко уметничког конкурса из 1931. године,до данашњег стања када Београд има свој потпун и исправан хералдички идентитет прошло је непримерено пуно времена да једна европска престоница добије свој грб,а што је још важније да тај грб почне да користи на исправан начин.
Као што смо видели из нашег текста многи знаменити Срби,преко Деспота Стефана Лазаревића,Ђорђа Стратимировића,Станоја Станојевића,Уроша Предића и других великана, су се бавили питањем београдског грба.
Сама имена тих умних људи нас опомињу да је питање грба Града Београда веома важно, те да се не може решавати «на брзину» или одлукама разних комитета или комисија.
Државни апарат није имао нарочитога слуха када је реч о знамену града.То се најбоље може видети у времену после Другог светског рата када грб Београда постаје нека врста табу теме.Градови и општине у Србији тада добијају некакве амблеме или,у бољем случају,псеудохералдичка обележја.Почетком деведесетих,оснивањем и деловањем Српског хералдичког друштва “Бели Орао” ситуација полако почиње да се креће набоље.Од 1993. године  Општине и Градови у Србији почињу да усвајају грбове које је према својим начелима радило ово наше цењено Друштво.
Управо СХД Бели Орао имамо да захвалимо што Београд данас има исправан,смислен и лепо изображен грб који користи према хералдичким правилима и законима.