На седници Општинског већа општине Лебане прихваћен је предлог одлуке о симболима општине Лебане (грбу и застави) и исти предложило Скупштини општине на усвајање тјс. да донесе Одлуку.

Општина Лебане има своје симболе (Грб и Заставу). Грб Општине Лебане користи се у три нивоа: као Основни, Средњи и Велики грб.

Блазон (хералдички опис грба) гласи:

“На плавом источна капија Царичиног града златна изнад таласасте греде сребрне, све испод два љиљана златна, све надвишено бедемском круном без мерлона златном и између два држача – десно Светог Цара Јустинијана I и лево Светог Великомученика Димитрија, држећих два копља природна окована златно, са којих се вију у поље, опшивени ресама златним, народни стег Србије десно и Титулара лево, а испод свега свитак са именом Титулара”.

Основни концепт хералдичке композиције који је примењен у предложеном решењу заснива се на следећем:

Правила и традиција српске територијалне хералдике наводе: под изразом велики грб, мисли се на штит са бедемском круном, држачима, стеговима, постаментом и осталим параферналијама;

Средњи грб је штит са хералдичком композицијом који надвисује одговарајућа бедемска круна и трака са девизом или именом титулара као и одликовања;

Основни или мали грб је израз који се користи за основну хералдичку композицију штита без параферналија и који се као такав користи у свим приликама. На њему је представљен штит са грбовном сликом чији блазон (хералдички опис грба) гласи: „На плавом источна капија Царичиног града златна изнад таласасте греде сребрне, све испод два љиљана златна“.

Средњи грб општине Лебане је у ствари Основни грб допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима изван штита. Штит је надвишен златном бедемском круном без видљивих мерлона (зуба) који представљају територијалну јединицу која хералдички говори да се ради о територији са 20.000 – 25.000 становника. Златна боја бедемске круне означава и престони, царски град. Испод штита је постављена лента (свитак) на којој је исписан назив Општине.

Велики грб је у ствари пуно хералдичко знамење општине. На њему је у средини основни грб (штит) а око штита су још представљена и два држача (чувара) – десно Свети Цар Јустинијан I и лево Свети Великомученик Димитрије. Они држе два копља природна окована златно, са којих се вију у, опшивене златним ресама, народна застава Србије десно и општине Лебане лево, а испод свега свитак са именом Општине.

Најзначајнија историјска грађевина (комплекс) на територији наше општине је Јустинијана прима, Царичин град, и источна капија је најпрепознатљивији део комплекса. Стављање Источне капије на грб и заставу општине има за циљ да промовише Општину Лебане, као општину са дугом и значајном традицијом, туристичку промоцију општине и побољшање визуелног идентитета општине Лебане.

Сребрна (бела) валовита греда представља речне токове (Јабланицу).

Два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Немањића. Златни љиљани се налазе на грбу Републике Србије, те се налазе и на грбу општине, представљајући припадност општине Лебане Србији као надређеној територијалној целини а такође, застава Србије је представљена и на Великом грбу опшине, како је правило и пракса у србској хералдици. Љиљан у хришћанству симболизује чистоту и часност.

Постамент је зелене боје, планинских контура, што симболизује шумовите обрисе Радан планине. Зелено представља и пољопривредну производњу на територији општине Лебане.

Боје представљене на грбу општине Лебане, симболички представљају:

Златна боја (Or), односно Жута – великодушност
Сребрна боја (Argent), односно Бела – Мир и Честитост
Плава боја (Аzure) – оданост и истина
Зелена боја (Vert) – нада, радост

Право коришћења регулисаће се Одлуком о употреби имена,  грба и заставе општине Лебане. Одређен број општина, дакле, не поседуjе историjске грбове, али би када jе год то могуће, требала да усвоjи и баштини сопствена административна и териториjална знамења, поштуjући хералдичке принципе, а посебно квалитетно и траjно наслеђе у погледу композициjе елемената градских и териториjалнох грбова – у нас афирмисано читавим низом нових градских и општинских грбова усвоjених у периоду од 1993. године до данас, чему је велики допринос дало Удружење србских грбоносаца Милош Обилић из Београда, као и Одбор за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма.

Jедна од основа тог стандарда jе и постоjање вишестепеног грба – чест случаj у хералдици. Општине тако грб користе у два или три нивоа, у зависности од потребе и степена службености, али то нису различити грбови, већ jедан грб коjи у зависности од потребе има додане спољне елементе тзв. параферналиjе.

Основни грб, хералдичка композициjа на штиту, наjужи jе могући поjам хералдичке композициjе. Као грбу опште примене функциjа му jе да хералдичким средствима пружи основне податке о општини, успостави њен хералдички и препознатљиви визуелни идентитет, а истовремено избегне визуелно усложњавање уношењем додатних елемената.

Средњи грб, коjи службено користе органи општине, је у ствари основни грб, допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима изван штита. Они нису обавезни, али појачавају визуелни осећај целине.

Велики грб је у ствари пуно хералдичко знамење општине. На њему се најчешће, као држачи штита јављају знамените или историјске личности са тероторије општине, Светитељ чију славу општина прославља или Светитељ који је оснивач, заштитник општине. У овом случају су Свети Цар Јустинијан I и Свети Великомученик Димитрије.

Застава општине Лебане

Израда симбола једне територијалне јединице, попут општине је сложен и дуготрајан процес, у коме се морају поштовати и уважавати историјске чињенице и хералдичка правила. Процес израде грба, због своје сложености изискује потребна знања о хералдици, науци о грбовима, одређено време за истраживање историјских и културолошких чињеница о територији за коју се израђује грб а због великог и мукотрпног посла и доста траје.

Општина Лебане добија знамења и у високој резолуцији погодној за штампу на меморандуму општине, брошурама, водичима, и другом штампаном папирном материјалу и векторски цртеж погодан за штампу на великим форматима и на разним материјалима.

До грба се дошло по идеји јереја Филипа, који је иначе и сам грбоносац, посматрајући и сазнајући о хералдици и грбовима на интернет страници Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма и интернет страници Друштва србских грбоносаца „Милош Обилић“. О правилним и неправилним грбовима је сазнао интернет странице Заставе и грбови Србије на којој су представљени грбови и заставе свих општина у Србији.

Графичко решење знамења Општине Лебане вешто је нацртао г. Дамјан Илић из Ниша, у сарадњи са г. Дикић Небојшом из Београда, a блазон, опис грба сачини Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић,такође из Београда.

Да се озбиљно приступило изради знамења општине Лебене говори податак о стручности наведених хералдичара. До сада су израдили или учествовали у изради грбовних знамења за више градова, општина, организација и личних, односно породичних грбова. Између осталих су радили грбове за Општину Мерошина, Брзи Брод, Лајковац, Петровац, као и више корпоративних и личних односно породичних грбова. Чланови су Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма, чланови међународног хералдичког друштва (International Heraldry Society), Хералдички уметници и хералди Кнежевске Лозе Српског Краљевског Дома Карађорђевића…

Захваљујући поменутим особама, добили смо симболе, знамења општине Лебане која ће све нас представљати у времену које је пред нама. Наша обавеза је да грб општине користимо у складу са прописима, правилима и часно. Баштинили га многаја љета, у славу наших часних предака а на понос нашим потомцима.

ИЗВОР: Сајт општине Лебане