Пише: Марко Дражић
Индија (на хиндију: Бхарат) се 1950. године, коначно, ослободила британског империјалистичког јарма те постала суверена и федеративна Република Индија. Први Устав слободне земље донет је 26. новембра 1949. године, а ступио је на снагу 26. јануара 1950. Тим Уставом утврђена су и знамења нове Републике: застава и државни амблем.
Државни амблем је ликовна представа капитела једног од стубова из археолошког налазишта Сарнат (данас федерална држава Утар Прадеш). Тај архитектонски споменик датира из времена Цара Ашока који је након освајања краљевства Калинге, уз велико крвопролиће, завршио ширење Маурјанског царства.
Након тога Цар Ашока прихвата будизам и царством се више није чуо звук ратних добоша већ глас Дарме (поретка, закона, …).
Њега самог више нису називали “окрутним” већ је добио надимак Богоугодни Ашока.
Дакле, капител стуба представљају четири лава један другом окренути леђима, а исклесан је од једног комада камена пешчара. На фризу
су приказани, између четири точка поретка (дарма чакра) лав -чувар севера, слон -чувар истока, коњ -чувар југа и бик као заштитник запада.
Цела композиција се налази на цвету лотуса у пуном цвату који симболише извориште живота и надахнуће. По предању Цар Ашока је подигао стуб на месту где је своје проповеди држао Буда.
Услед ограничења дводимензионалности приказа амблем Индије није успео да дочара стуб Цара Ашока у свој лепоти. На амблему су приказана три лава, а на фризу видимо само чакру (Ашока чакру да будемо прецизнији) као и коња у галопу и бика.
Са леве и десне стране фриза назиру се обриси још два точка. Испод је гесло написано на санскриту Девангари писмом “Сатјамева џајате” што у преводу значи “Само истина побеђује”. Гесло је преузето из будистичког философског дела “Мундака упанишад”.
Нема сумње да су све фигуре на амблему Индије будистичке, али усудио бих се рећи да је точак који осликава сама начела будизма ипак најважнији. Он је као такав заузео и средишње место на препознатљивој индијској застави.
Застава се састоји из три боје:шафран као симбол снаге и храбрости земље, бело за мир и истину и зелено које треба да асоцира на плодност, раст и природне лепоте.
По другој верзији боје заставе су симболизовале Хинду и Ислам, а бела боја мир међу њима као и осталим мањинским религијама.
Употреба амблема и заставе у Индији је регулисана посебним правилима које прописује Влада, a последња су донета 2010. године.