Тасовчићев грбовник је до скоро у
науци био потпуно непознат. Чува се у Музеју примењене уметности у Београду. Музеј га је 1986. преко антикварнице Орфелин, откупио од наследника чувеног колекционара Јоце Вујића (1863-1934) из Сенте.
На првој страни је и печат Вујићеве библиотеке. На корицама и на првој страни грбовника има још занимљивих података о историји овог рукописа. На унутрашњој страни корица прилетљен је ex libris листић, с грбом и именом претходног власника, Густава Емиха од Емке у Мађарској (Gustavi Emich de Emőke).

Continue reading →

Световид

Велики Празник Видовдан је Слава Друштва српских грбоносаца “Милош Обилић”
Видовдан се празнује 15. јуна по старом, а 28. јуна по новом рачунању времена. Православна црква у ранија времена посветила је овај празник пророку Амосу а касније и кнезу Лазару. Назив Видовдан појављује се у црквеним календарима тек од краја прошлог столећа. Био је то, дакле, празник посвећен св. Виду, личности непознатој у православној традицији. Неки овај митски лик доводе у везу са св. Витом, свецем који се поштовао у католичком свету.

Continue reading →

На крајњем северозападу Словачке, тамо где се стеновити огранци Ниских Татра лагано спуштају у пространу, богату котлину кроз коју тече мирна, бистра зелена река Турјец, тамо се, у средњем веку, између неколико других подигло насеље Драшковце, племићко имање које и данас постоји, по коме је више породица исте лозе својим презименима додало презиме Драшкоци.

Continue reading →

Од 60-тих година прошлог столећа разне словачке институције су почеле да примају  писма својих земљака из САД,Канаде,држава западне Европе и бивше
Југославије,а који су у Словачкој тражили податке о својим прецима.

Continue reading →

О српском грбу, националном симболу, најбоље је и с највише љубави писао Рус Александар Соловјев док је био у Швајцарској, где је живео као изгнаник из Југославије након Другог светског рата. Своје дело „Историја српског грба”, најважнију књигу о овој теми, Соловјев је објавио у Аустралији а не у Србији зато што неки његови закључци нису одговарали тренутној политици у земљи. „Историја српског грба” објављена је у Србији готово пола века након што је написана.

Continue reading →