Алекса Ивић
Пише: Марко Дражић
Кроз српску историју било је неколико учених глава које су се бавиле грбословљем и њеним сестринским наукама. Један од њих, на жалост помало заборављен, био је и Алекса Ивић.
Овај неуморни истраживач архива иза себе је оставио обиман и, надасве, разноврстан научни рад.
Објавио је велики број непознатих података везаних за српску и југословенску историју од средњег века до савременог доба. Неизбрисив је његов допринос који је дао изучавању историје Срба у Славонији, Хвратској и Војводини.
Љубитељи хералдике су, посебно, заинтерсовани за његова два дела:
„Стари српски печати и грбови“, из 1910. године, као и за „Родословне таблице српских династија и властеле“ (Нови Сад, 1919, 1923, 1928.)
Разумевши нераскидиву везу сфрагистике и херлдике Ивић нам у књизи коју је посветио Вацлаву Кратохвилу, архивару дворског државног архива у Бечу, даје преглед печата на око 200 повеља српских владара и властеле од почетка 12. до краја 15. века. Већи део Повеља које се чувају у поменутом архиву објавио је Франц Миклошић у својој чувеној збирци „Monumenta Srebica”
Након смрти Константина Јиричека, код кога је студирао историју и славистику, понуђено му је да доврши његову „Историју Срба“. Од проф. Јаглића добио је белешке, међу којима су биле и три непотпуне родословне таблице: Немањића, Обреновића и Карађорђевића.
Управо оне родиле су идеју да објави све родословне таблице српских династија и властеле.
Из тих околности настала је и књига „Родословне таблице српских
династија и властеле“, која је доживела три издања (1919, 1923, 1928.) где је свако наредно било допуњено и проширено новим сазнањима, уз Ивићево уважавање примедби и исправки осталих стручњака.
Управо ова књига, потакнула је и тројицу наших савремених истраживача, Александра Палавестру, Душана Мрђеновића и Душана Спасића да првобитних четрнаест родословних таблица које је Ивић објавио, допуне са нове двадесет и четири таблице и, сасвим новим, илустрованим одељком са грбовима.
Ово, да тако кажемо, проширење Ивићеве књиге изашло је 1991. године под насловом „Родословне таблице и грбови српских династија и властеле“ и верујемо да је свим љубитељима историје незаобилазно штиво у проучавању грбова и родослова.
Друга, важнија дела, Алексе Ивића су:
– Сеоба Срба у Хрватску и Славонију, прилог испитивању српске прошлости током 18. и 17. века, Сремски Карловци 1909.
– Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем, Загреб 1917.
– О српском и хрватском имену, Београд 1922.
– Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра, Београд 1926.
– Историја Срба у Војводини, Нови Сад 1929.