Пише: Стојан Антонов, почасни члан ДСГ “Милош Обилић”

До стварања БХВД jе  дошло после многих разговора који су започети 2000, а завршили су се оснивањем  независног и непрофитног удружења  14.12.2004. које је уписано у регистар недобитних организација у Софијском градском суду 18.03.2005.

Тако, након активности Јована Јоновског, Пламена Цветкова и Стојана Антонова  створио се клуб од неколико ентузијаста (7 чланова у почетку, а 21 члан до данашњег дана), који су били уједињени у изучавању  хералдике и њених сродних дисциплина, а  који су задржали своју пуну независност у идејама и  раду, што је истакнуто и у Статуту друштва.

У том смислу, рад БХВД се углавном темељи на активностима његових чланова, а у мањој мери на заједничким подухватима. За активну размену идеја и као место за дискусије служи сајт Друштва ( www.heraldika-bg.org ), као и редовна годишња Скупштина када се окупљају сви чланови.

У редовима који следе представићу досадашњи рад и достигнућа БХВД, а са циљем упознавања читалаца „Оцила“ са дешавањима у „дворишту суседа“.

Пре свега, треба напоменути да је Бугарска, као земља, пропустила европску „Јесен Средњега века“ [1], а са њим и врхунац хералдике, те је остала на периферији овог социлошко- културног феномена. Друштво је, у том смислу, било без ставова и потреба, а самим тим и без осећаја према хералдици.

До оснивања БХВД могло се запазити само неколико чланака посвећених овој науци- уметности али са нагласком на историјске чињенице, када је у питању наука или на ликовна изображења, када је фокус био на уметности.

Зато је за први период деловања БХВД, поред научног рада, било важно и деловање на популаризацији хералдике и вексилологије, те представљање и подизање угледа Друштва пред широм публиком.

Први корак у томе био је пуштање у рад  сајта Друштва. На његовим страницама могуће је видети неколико галерија које се стално ажурирају, као и бугарски грбови из релевантних и, за науку, значајних грбовника. Наведено је резултат рада Петра Јаначкова који је истраживао по архивама и библиотекама, те Ивана Војникова и Стојана Антонова који су посветили своја истраживања у правцу извора на интернету.

Заједнички напори чланова БХВД довели су до прављења озбиљне базе података и размене знања, што је дозволило и следеће кораке које смо учинили да Друштво заузме заслужено место у јавности. Стојан Антонов почиње да држи предавања на тему хералдике на Академији за музику, плес и ликовну уметност у Пловдиву и Универзитету „Свети Ћирило и Методије“ у Великом Трнову.

Захваљујући финансијском ангажовању Константина Димитрова од 2008. године почели смо да објављујемо сопствени годишњи билтен „Херолд“ који се бави научним радовима чланова БХВД. На жалост, због недостатка времена, редакција није у могућности да осигура редован излазак, тако да је до сада изашло само три броја поменутог гласила.

Значајано за бугарску вексилологију је и објављивање књиге „Заставе бугарске војне славе“ (2010.) Ивана Иванова.

Најважнији догађај, који је, уједно,  био и промоција БХВС пред јавношћу, је изложба „Симболи бугарске државности“ посвећена 100- годишњици независности земље.

Иницијатива је потекла од Виолете Великове- Кошелеве, хералдичке ликовне материјале је обезбедио Петар Јаначков, а партнери БХВД су били Министарство културе и Национални историјски музеј. Свечано отварање се одржало 22.09.2008. године у Великом Трнову, на исти дан и на месту објављивања независности Бугарске уз присуство целог политичког врха државе.

Изложба је пропраћена штампањем каталога, а 2010. је постављена и у здању Народног собрања у  Софији. Као последица овог чланови БХВД добили су пажњу медија као и институција и појединаца који се занимају за хералдику.

Упоредо са освајањем простора у бугарској јавности радили смо и на подизању угледа БХВС у иностранству.

На почетку тих активности, пријатељским везама са Македонским хералдичким друштвом из Скопља, додали смо партнерске односе са Хрватским хералдичким и вексилолошким друштвом (чији председник Жељко Хајмер је постао почасни члан БХВС 2009. године) и Украјинским хералдичким друштвом.

Успостављене су везе са Међународном федерацијом вексилолошких друштава чијег председника Мишела Липена смо угостили у Пловдиву и Софији 2008. године. Петар Јаначков је истакао кандидатуру БХВД за чланство у Међународној федерацији вексилолошких друштава  на редовној Скупштини ове организације, а у оквиру 24. Међународног вексилолошког конгреса у Вашингтону 03.08.2011. године.

Пре тога Александар Алексиев је био представник БХВД на 29. Конгресу генеалогије и хералдике у Штутгарту када је Генерална скупштина Међународне конфедерације за генеалогију и хералдику једногласно примила БХВД у своје редовно чланство 14.11.2010. , а самим тим наше Друштво је увећало број контаката са сродним организацијама из иностранства.

Посебно за пројекат Музеја Македоније из Скопља Стојан Антонов је одржао предавање под називом „Хералдика као систем симбола“ (01.11.2007.), а после тога још два предавања; „Хералдика и савременост“ (04.02.2010. Музеј Македоније) и „Изазови месне хералдике“  (5.02.2010. Институт за историју Универзитета у Скопљу), а након чега је примљен за почасног члана Македонског хералдичког друштва. Друго међународно признање је избор Румјане Попове у Управни одбор Грчког хералдичког друштва 2009. године.

Упоредо са научним деловањем, БХВД има амбиције да буде чинилац и у примењеној хералдици и вексилологији. Деловање у том правцу је било доста теже јер се требало носити са неспремношћу бугарског друштва за истинском хералдичком практиком.

Међу иницијативама БХВД, које су битне за даљи развој бугарске хералдике су и рад на речнику хералдичких термина и успостављање сопственог Хералдичког регистра.

Стварна, али веома скромна достигнућа, могу се приметити су у месној хералдици усвајањем грбова општина Куклен, Челопеч и Раковски, а благодарећи Александру Алексиеву већ шест села општине Септември имају своје исправне грбове.

На прсте се могу избројати и лични, грађански, грбови који су урађени од стране чланова  БХВД.

На крају желим да представим  симболе БХВД. Грб Друштва је на сребру бугарска ружа (црвена са зеленим листовима и белим семењем). Мото: “Свет и цвет”. [2]

Застава је квадратна формирана од три троугла раздвојених зеленим обрнутим шевроном: два доња троугла су црвена, а горњи – бели. Аутор грба је Стојан Антонов (2004), а заставе – Петар Јаначков (2008).
Иако је активност у области хералдике и њених сродних дисциплина још увек скромна, имамо амбиције да као Друштво, које је једино такве врсте у Бугарској,  следимо принципе и правила хералдике , те се надамо за даљем напорном раду и успеху.

Аутор: Стојан Антонов, председник Бугарског хералдичког и вексилолошког друштва и почасни члан Друштва српских грбоносаца “Милош Обилић”.

Са бугарског језика превео: Марко Дражић

---

[1] „Јесен Средњега века“ (аутор је искористио сликовит израз за крај Средњег века, а уједно, нас упутио на истоимену књигу Јохана Хојзинге)

[2] Мото на страсловенском / старобугарском  „Свет и цвет“ (у буквалном преводу „Свет и боје“) је и занимљива игра речи. „Свет“ означава свет, онда нешто што је свето, а исто тако и светлост- што симболички упућује на сунце у челенци грба БХВД.

„Цвет“ значи боја, а осим тога скреће пажњу на цвет  (бугарски „разцвет“)-  ружу са грба Друштва.

ИЗВОР: “Оцило” број 7