Творци грба Војводине користили су хералдички нетачну
књижицу издату у Загребу 30-их година за пропагандне потребе
немачке фирме за производњу кафе „Кава Хаг”
Грб Војводине, да прво разочарам песимисте и злогуке мозгове,не представља никакву тежњу ка сепаратизму. Све савезне државе САД имају и грбове, и свој цвет или дрво, заставу, химну. Сви кантони Швајцарске имају грбове и ко се дели?
Друго, грб није одраз феудалних односа, надмоћи и власти крунисаних, рецимо, глава. Од свих, око милион грбова европске традиције на свету, једва да 20% представља племиће, краљеве и властелу. Значи, ни то нам није никаква препрека да поново стекнемо грб. Још 1998. објавио сам чланак са идентичним предлогом.
Један од предлога Мирка Ј. Стојнића за грб АП Војводине
Стварни проблем лежи у незнању, крајњем шарлатанству, дилетантизму и изнад свега, несавесном приступу задатку. Према тексту у „Дневнику” од 28. јуна, изглед грба је посланицима презентовао директор Музеја града Новог Сада Илија Комненовић. То несумњиво указује на Музеј града као „творца” овог, приказаног, неславног знамења. У исто време, Музеј Војводине располаже много комплетнијом и стручно и ликовно професионалном, документацијом. Речено је да је штит сложен из три поља. Хералдичким језиком, штит је подељен на три поља, што је иначе реткост. Даље, сасвим лаички и нестручно, речено је да су два усправна поља, а једно положено, што је хералдички нонсенс, поготову што се даље објашњава да је „у левом усправном пољу” – потпуно нетачно – јер према хералдичким законима лево и десно су појмови везани за штит, како га носи штитоноша „с апостолом Павлом, који држи мач. А, у ствари, ослоњен је на мач, јер да га држи, био би уздигнут – десном руком, „а у левој (држи) књигу”. Ако знамо да је Св. апостол Павле био у Бачкој и на Фрушкој гори 65 година после Христа, књигу није могао ни да замисли, а не да је држи. Тада су постојали свитци пергамента и слично, а не књиге. На грб Срема ћу се још вратити, али је несхватљив чемпрес иза јелена, наместо јаблана. Откуда такви нонсенси? Пре неких 65-70 година фирма за производњу кафе без кофеина, „Кава Хаг”, иначе немачка, у склопу својих пропагандних акција у свакој од земаља у којој је имала представништво (и, наравно, продају) издала је књижице за улепљивање маркица са грбовима места те земље. То сам и ја радио око 1933-35.
Књига се звала „Грбови Југославије” (Издаватељ Кава Хаг Д. Д. Загреб). Концепт и текстове дали проф. др Рудолф Хорват и Емилије Лашовски равнатељ Краљевског државног архива у Загребу. Цртеже грбова радила је Вјера плем. Бојничић-Замола, хрватска позната сликарка. Међутим, две су ствари за чуђење: помиње се у уводу Вараждин као најстарији (тада наш) град са грбом из 1467. Али, аутори прескачу Нови Винодолски – ускочки, српски град, који статус краљевског слободног града и грба, „на плавом пољу сребрна кула, испод осмокрака, сребрна звезда, добио за ратне заслуге од краља Матеје Угарског, сина Сибињанин Јанка (Hunuadu Janos – где презиме потиче од приморске речи хуњад – зет, од италијанског cognao, а по родослову из мађарске историје отац му има надимак серб…)
Друго, у недостатку података, Војводина (а и нека наша места) има за грб – грб Србије, са крстом и оцилима. Даље, нису знали да и Банат има грб, те су се „сложитељи” садашњег грба Војводине послужили грбом Грабовца (лав на црвеном штиту), скенирали га и додали ханџар уместо сабље кривошије. А грб Срема је неодговорно, крајње дилетантски искасапљен, да би га уклопили у доње поље. Истина, основну грешку чини Хуго Герард Штрел, дајући плаву боју свим пољима, осим са јеленом (и чемпресом). Бачка има смешног апостола Павла, уместо у црвеној, у мркој одори, који држи мач за оштрицу и већ поменуту књигу.
Међутим, наша погрешка је у несхватању хералдике и потпуно игнорантском односу. Уопште није важан цртеж грба, поготову у овако издуженом штиту, већ садржина дата у опису – хералдички: блазону грба. Цртеж се мора држати блазона, свих, у њему поменутих детаља.
Никакав „талон” се хералдички не признаје и не би требало ни на покрајинском, градском, а посебно не на југословенском нивоу, чиме доказујемо пословични недостатак општег образовања. Блазон грба Војводине би требало да садржи поделе штита, боје, боје „беyева” – одеће особа, лава, итд. и, наравно, јаблана.
Како ће се грб употребљавати на разним нивоима власти, неопходно је дати средњу варијанту, украшену само венцем ловора и храста (хералдички култура и ратна слава), а трећи, за зграду Извршног Већа, Скупштине, аутомобил председника, са кацигом и лацинијама (траке текстила које се вијоре од кациге, па око штита). Круна без феудалне садржине (дата на примеру) потпуно је прихватљива. На крају, Република Мађарска у грбу носи круну и, у парламенту и на сувенирима још неке, не баш „питоме”, детаље.
А веза са Србијом иста је као и у традиционалном грбу: у срцу штита са елементима грба Војводине, грб Србије са крстом и оцилима. Па, и звали смо се некад, у Аустрији, Војводство Србија.
Написао: Мирко Ј. Стојнић